“Udala sam se na ljeto, i živimo i dalje kao podstanari u iznajmljenom stanu…”

Suprug i ja smo se vjencali proslo ljeto i dalje zivimo u jednom malenom iznajmljenom stanu od samo 50 kvadrata. oboje mi radimo i imamo lijepe plate ali ovo nam je savrsen pocetak zivota jer nama bolje i ljepse ne treba barem ne sada a kada dodju djeca nadamo se da cemo moci da dobijemo i nadjemo veci stan.

Nedavno se vracam sa posla i svatim u nekim kineski restoran koji se nalazi u blizini naseg stana i ocekivala sam i muza ali on nije dosao samo sam na brzinu jela i krenula odmah kuca. Kada sam stigla do kuce on je bio tu i sav zabrinut mi je rekao da moram da dodjem do kuhinje da bi nesto popricali i to me je jako zabrinulo.

U tom trenutku su mi se noge odsjekle jer sam kontala da ce on da me ostavi a on mi je rekao ovako, ovim rijecima:

 

“Draga zeno moram ti ovo reci ali nemoj da se ljutis, ti moras da naucis da nesto kuhas jer ja vise ne mogu da jedem kinesku hranu jer su mi se oci do sada ukosile. ” oOd straha sta ce mi reci i sta ce me docekati ja sam umrla od smijeha i dan danas kada se toga sjetim smijem se.