Prije deset godina desila se situacija da su roditelji odlucili da se razvedu. Tata je jako bogat i uticajan covjek i ja sam odlucio da ostanem sa njim da zivim. Mamu skoro do tada nisam ni vidjao. Ubrzo se desava da se i tata zeni i maceha dolazi i njen sin a ja sam takva osoba da sam ih prihvatio kao da su mi mama i brat i jasno je to svima bilo i oni su to osjetili.
Tada mi nista nije falilo, imao sam porodicu, imao sam dosta novca, sretan i zadovoljan sam bio. Neki dan dok sam setao sa drustvom kroz grad vidio sam stariju zenu koja je tu bila i prodavala kokice. Kada sam se priblizio vidio sam da je to moja majka, zena koja me je rodila. Gledala je pravo u mene, sa tuznim licem javio se na njenom licu i blagi osmijeh. Posla je da mi se javi a ja sam tada okrenuo glavu jer nisam htio da moje drustvo prepozna je ili da shvati da mi je to majka.
Tada sam se jako postidio nisam znao kako da odreagujem a prije 2 dana sam saznao i da je umrla. Da je bila sama u jednom iznajmljenom stanu i da je tako zivjela sigurno deset godina bez igdje ikoga.
Ne mogu da izbacim iz gleve to razmisljanje da je to mozda bio zadnji njen trenutak da me vidi da porazgovara samnom.
