Ovo je priča mladog Marka Bagarića koji je iznio svoju ispovjest. Naime ova prica je postala interesantna od spomenika gastarbajterima koji je inače na autobuskoj stanici u Tomislavgradu i o njemu se mnogo govori.
Nakon što je završio srednju školu, Marko je kao i veliki broj pojedinaca, i njegovih vršnjaka odlučio da bi bilo bolje da se nađu bolje ekonomske prilike. On je odlučio onda da se nađe u Njemačkoj. JAko je važno da se govori o tome da Njemačka nije raj kakav drugi zamišljaju, nego da se mora puno zaista raditi. Nivo napora koji se ovdje trazi je dosta veći nego u Bosni ili bilo kojoj drugoj zemlji.
Nakon što je on sest mjeseci proveo u Minhenu. MArko je rekao da mu ta sreća ne godi i odlucio je da se vrati u svoj rodni grad i da nastavi svoj zivot.ž
Marko je rekao da je jako razočaran sa svim tim. Taj ritam i ritual zivljenja od ponedeljka do petka kada samo moras da radi si i da spavas, i onda budis se i ponavljas taj ritam. Petak subota i nedelja za nesto svoje ali ne mozes ni to jer moras da se pravis od termina od plata do plate.
